Lumen 3 Reč urednika
Ispostavilo se da treba pažljivo da preispitamo većinu informacija o lokalnoj i globalnoj hrani, kao i tradicionalna „pravila” kojih se držimo. Ovo se ne odnosi samo na ekonomiju srpske prehrambene industrije već i na hranu koju svakodnevno koristimo.
Profesori ekonomije su me učili da su ekonomija obima i masovna proizvodnja neophodne industriji za ostvarivanje konkurentnosti na globalnim tržištima. Međutim, stručnjaci i „insajderi” iz sektora sa kojima smo razgovarali u najnovijem izdanju Lumena, smatraju da jedinstvena konkurentska prednost naše prehrambene industrije nisu masovna proizvodnja i niske cene već upravo vrhunski ukus i kvalitet hrane koje možemo da plasiramo na visokoprofitabilna tržišta delikatesnih proizvoda.
Ako pogledate podatke u našem specijalnom izveštaju o agrobiznisu i prehrambenoj industriji Srbije, videćete da je smrznuta malina velika izvozna „zvezda” Srbije na globalnom tržištu hrane. Naime, Srbija je i u 2015. godini bila najveći izvoznik tog voća u svetu. Sa proizvodnjom od 100.000 tona nadmašila je prethodne rekordere, Čile i Poljsku. U potrazi za najsočnijim malinama, Lumen je posetio region Arilja i Ivanjice, gde svaka kuća ima svoj malinjak, a najveći proizvođači imaju zasade površine oko dva hektara.
Iako izvoz svežeg voća još ima važan udeo u ukupnom poljoprivrednom izvozu Srbije, četiri uspešna ugostitelja, sa kojima je razgovarala Antonela Riha, dokazuju da je međunarodno tržište spremno i za gotove proizvode iz Srbije. U ekskluzivnom razgovoru za Lumen, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, potvrđuje da je to u skladu sa strateškim opredeljenjem zemlje: „Cilj nam je da na globalno tržište hrane plasiramo više gotovih proizvoda iz Srbije, kao i organsku hranu i proizvode sa oznakom geografskog porekla.“
Goran Kovačević, generalni direktor hotela „Square Nine“, vrlo dobro zna da imamo potencijal da na svetske trpeze donesemo ne samo ukusnu već i zdravu hranu. On, međutim, naglašava da je za to potrebno vreme. Problem je što to ne može da se uradi za tri godine, tvrdi Kovačević: „Tri godine nisu dovoljne da napravite proizvod i postanete vodeći izvoznik.”
Međutim, neki su u tome već uspeli. „Sokovi ‘Nektar’ i ‘Fruktal’ plasirani su u maloprodajni lanac zdrave hrane ‘Whole Foods’ na Floridi”, kaže Rimer Lejn, iskusni konsultant za agrobiznis i ovim rečima sumira duh koji prožima sve intervjue u ovom izdanju Lumena: „Srbija nije toliko velika da može da nahrani čitavu planetu, ali svakako može da snabdeva globalna i regionalna tržišta delikatesne hrane.”
U međuvremenu, možete poslušati preporuke Lumena i okusiti neke od domaćih specijaliteta: od malina, paradajza i suvih šljiva, domaćih džemova, sladoleda i kolača, do vrhunskih regionalnih vina, mesa i povrća. A možda će vas neke od ovih ideja podstaći da i sami pripremite neko jelo od najkvalitetnijih sezonskih namirnica kod kuće.
Inspirisani ovim, trećim izdanjem Lumena zamolili smo svoju decu da napišu nekoliko reči o tome kako klince i tinejdžere podstaći da se zdravije i kvalitetnije hrane. Anđela Jovanović je rekla: „Roditelji treba da spremaju zdravu i ukusnu hranu kod kuće. To zaista ne mora da bude nemoguća misija. Ideje možete naći na internetu, a kada je najveći deo posla završen, potrebno je još samo malo motivisati decu da sednu za sto. I problem je rešen.“ Anđela je u pravu; uvek postoji način da ukusna i kvalitetna hrana nađe put do naše trpeze, a po istom principu i do međunarodnih tržišta delikatesne hrane.
